POKOŠEN JE RAFALIMA PODMUKLOG NEPRIJATELJA, ALI OD KOŠARA NI PEDALJ NIJE ODSTUPIO: Ovako su na krvavi Vaskrs 1999. u legendu otišli Vaske Jaguar i major Lister
Ivan Vasojević, poznat kao Jaguar, bio je heroj i simbol hrabrosti tokom NATO agresije na Srbiju i SRJ i oružanih sukoba s teroristima na Kosovu i Metohiji.
Poginuo je na sam Vaskrs - 11. aprila te 1999. godine, braneći srpsku zemlju kod karaule Košare od najezde terorista.
Njegova predanost i hrabrost u najtežim trenucima ostavili su dubok trag u srcima svih koji se sećaju njegovih dela.
Jaguar je bio više od vojnika, bio je lider i uzor, čovek koji je stajao na prvoj liniji odbrane, boreći se za slobodu i dostojanstvo svog naroda. Njegova smrt nije bila uzaludna, jer je inspirisala mnoge da se bore za pravdu i slobodu. Sećanje na njega treba da živi uvek, kako bi buduće generacije znale za njegovu hrabrost i žrtvu. Njegova borba nije bila samo za teritoriju, već za očuvanje identiteta i kulture srpskog naroda.
Junaci koji nikada neće biti zaboravljeni
Istog dana, na sam Vaskrs 1999. godine, u borbi je poginuo i major Lister, službeni pas Vojske Jugoslavije, zajedno sa svojim saborcima.
U napadu pripadnika terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, prerušenih u uniforme Vojske Jugoslavije, živote su na Vaskrs 1999. izgubili vodnik Ivan Vasojević „Jaguar“ i vojnici Predrag Bogosavljević, Milenko Božić i Darko Bjelobrk.
Pokošen rafalima neprijatelja, sa njima je stradao i Lister, ostavši do kraja uz svoje saborce.
Rođen 1990. godine, u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Lister je kao mlad službeni pas došao na karaulu Košare nedugo nakon njene izgradnje i tu ostao do kraja svog života.
Vojnici ga pamte kao izuzetno hrabrog, inteligentnog i pouzdanog psa, koji se izdvajao svojom odanošću i sposobnošću u službi. Zbog toga je među vojnicima i oficirima dobio čin majora.
Taj čin nije bio zvaničan, jer u propisima ne postoji dodeljivanje vojnih činova službenim psima, ali je upravo zato imao posebnu težinu – bio je izraz poštovanja i divljenja i postao deo njegovog imena.
Priča o Listeru vremenom prerasta u legendu, kao svedočanstvo da hrabrost, vernost i žrtva ne zavise od formalnih priznanja, već od dela koja ostaju za pamćenje.
Košare - Srpski Termopili
Vodnik Ivan Vasojević Jaguar koji je samo dva dana pre smrti izveo nemoguće i sa 12 saboraca odbranio Košare, bio je prvi u napadu ispred svoje vojske, ali i poslednji kada je odstupala.
Bitka za Košare je najveća bitka u novijoj srpskoj istoriji. Tih nekoliko kilometra uz srpsko-albansku granicu podno Prokletija za Vaskrs 1999. godine postali su srpski Termopili u kojima je 110 srpskih vojnika bilo suočeno sa napadima nekoliko hiljada albanskih OVK terorista, podržanih avijacijom NATO-a i albanskom vojskom.
A sve je počelo kao i prethodnih večeri - u zasedi, stotinak metara od granične linije.
- Jutro nakon neprospavane noći u zasedi ponestalo nam je vode. Hteli smo da pošaljemo mlađu vojsku po vodu, ali nas je Dragan Grubić zaustavio. Pogledasmo u Grubog iznenađeno, a on nam je odgovorio: "Imam neki čudan osećaj. Nešto mi ne da mira. Idem ja po vodu". Još nekoliko vojnika pošlo je sa njim...
Posle dvadesetak minuta jedan od vojnika koji je pošao sa njim vratio se i rekao da su opazili čoveka sa motorolom blizu granične linije, pa se još nekoliko vojnika pridružuju grupi.
- Predvođeni vodnikom Vasojevićem, nas šestorica, peli smo se uzbrdo po nepristupačnom terenu držeći rastojanje od desetak metara. Kada smo došli do najviše tačke počeli su da pucaju po nama. Svi smo zalegli tražeći zaklon i pritom formirali "potkovicu" upadajući u neprijateljsku formu slova "G”, na obostrano iznenađenje. Na čelu potkovice, na tom malom uzvišenju se u borbi činilo kao planina, bili su vodnik Jaguar, Grubić i Čkrebo, Draža ispod njih levo, a Krivi i Ostoja desno pored jedne ogromne bukve...
Naša vojska bila je na uzvišenju i samim tim je imala bolji strateški položaj i preglednost. Počela je opšta pucnjava i galama! Dosta ih je palo u tom prvom "susretu".
- Gađali su nas ručnim raketnim bacačem čiji je projektil završio u drvetu pod kosinom iznad nas, a drugi visoko u krošnjama drveća. Posle otprilike pola sata razmene žestoke vatre začuo se glas sa njihove strane, kao komanda, i pucnjava je prestala. U tom trenutku je Grubi povikao: "Dražo! Ostoja! Opkoljavajte!”...
Grubić je povikao: "Ajde ovo smo čekali, levi bataljon kreni napred! Turci, došao vam je Crni petak! Dražo, Ostoja krenite napred pobijte bandu!”. Jaguar je prihvatio "igru" Grubog, i krenuo da viče "Juriš!” i "Uraaa". Tada kreće koncentrisana vatra prema teroristima. Poenta je bila zavarati brojno stanje naših graničara i dokazati da nas je više. Razbijeni na dva dela naši vojnici činili su zbunjujući faktor privida brojnog stanja, što je išlo na ruku prethodnoj igri Jaguara i Grubog.
- Ta vrsta "igre" se nastavila i na motorolama, Jaguar i Grubi su namerno ostavili otvorenu vezu na motoroli, kako bi se čulo njihovo komandovanje, pucnjava i lomljenje neprijatelja, da bi preostalim zasedama podigli moral, kako ne bi došlo do panike...
Opet je počela pucnjava, vičući i dozivajući, pokušavali su da zavaraju neprijatelja da ih ima više, iako svesni da su brojčano daleko nadjačani. U trenutku zatišja, vodnik Vasojević je naredio pokret. Ostavši bez municije, stavio je automatsku pušku na leđa i pištoljem nam davao odstupnicu. Jaguar je bio prvi u napadu ispred svoje vojske, ali i poslednji kada je odstupala.
- Trčeći kroz šumu jednim delom smo morali da prođemo kroz naše minsko polje koje je postavljeno krajem 1998. godine. Šumom su odjekivali zvuci pucnjave i metaka upućenih nama. Približavajući se zasednom mestu koje smo ostavili, videli smo siluete naših drugova. Neko je povikao :"Ne pucajte! Mi smo!” i uleteli smo na zasedno mesto. Osetili smo olakšanje kada smo videli da su svi živi. Srećom, ni od nas ni od njih, niko nije bio ranjen.
Grubić je otrčao do minobacača i počeo da dejstvuje u pravcu granične linije sve dok je imao mina. Preko motorole smo potražili pomoć minobacačkog voda iz dubine naše teritorije...
Raport vodnika Vasojevića
„…Svi smo živi, imam jednog ranjenog, neprijatelj neutralisan, oni koji su preživeli povukli se duboko preko granice…“
Dva dana nakon toga vodnik Ivan Vasojević poginuo je u reonu Maja Glava, na Vaskrs, spasavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo.
Kurir.rs/Facebook